U kakvim kućama žive uspješni arhitekti?

Posmatramo njihove monumentalne građevine i divimo im se, ali jeste li se ikad zapitali kako izgledaju domovi savrmenih arhitekata?

Autor Michael Webb jeste, i ne samo da je istraživao, nego je napisao i knjigu “Kuće arhitekata” u kojoj je predstavio 30 domova koje su za sebe sagradili poznati arhitekti.

Zanimljivo je vidjeti u kakvom prostoru žive ljudi koji osmišljavaju prostore za život, rad i druge aktivnosti drugih ljudi. Voljeli bismo vam predstaviti sve kuće o kojima je istraživao Webb, ali to ipak ostaje samo za one koji kupe knjigu.

Ispod možete pogledati kuće nekoliko poznatih arhitekata.

Kuća Normana Fostera u Francuskoj nekada je bila petospratnica iz 50-ih godina. Foster je transformisao strukturu u fascinantnu sedmospratnicu.

Kuća arhitekte Thoma Mayna u Los Angelsu nalazi se na jednoj padini, a cilj arhitekte je da vremenom budu u potpunosti vegetacijom zaštićena od pogleda. Prethodni vlasnik je bio američki SF pisac Ray Bradbury kome je arhitektao odao omaž tako da je njegovu rečenicu ispisao laserom na ogradu od kuće.

Neki arhitekti su pokazali svoje kuće za odmor, poput Jima Olsena koji ima vikendicu na obali Pacifika.

Jedna od najzanimljivijih zasigurno je kuća Petera Glucka koju je sa sinom Thomasom izgradio eksperimentišući strukturama i materijalima.

“Tower House” (Toranj kuća) ima zanimljiv toranj koji se sastoji od spavaći soba, a na vrhu se postror za dnevni boravak. Posebno je zanimljivo centralno stepenište u koji je smješteni dimnjak, pa se kuća lakše grije zimi, a ljeti nema potrebe za klimom.

Tod Williams i Billie Tsien žive na Manhattanu, a kuća, odnosno stan za odmor im je samo nekoliko blokova udaljen. Radi se o stanu, ilegalno nadograđenom, a kasnije su ga oni legalizovali i obnovili, na krovu jedne njujorške zgrade. Kad vidite ovu terasu i pogled jasno vam je zašto je ovo njihova “vikendica”.

Na naslovnoj strani knjige nalazi se poznata kuća Roberta Koniecznya “Ark” u Poljskoj. Ova betonska kuća sa fasadom od staklenih panela dodiruje teren samo jednim svojim uglom a ostatak je prepušten preko ivice brda.