Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) razvija globalni standard koji će omogućiti inženjerima da verifikuju svoje objekte kao ugljenično neutralne.
Cilj donošenja ovakvog standarda jeste da se razjasni šta ovaj izraz tačno znači i po čemu se razlikuje od net-zero standarda.
„Radimo na međunarodnom standardu koji će organizacijama objasniti kako mogu postići ugljeničnu neutralnost i kako mogu da ga verifikuju“, kaže Ian Byrne, koji predsedava međunarodnom grupom stručnjaka koja će definisati novi ISO standard.
Pokušava se doći do zajedničke definicije koja nije najniži zajednički sadržalac.“
Byrne, vlasnik konsultantske agencije Ian Byrne Energy & Carbon, dodao je za Dezeen da će standard biti „verovatno prilično jači od onoga što već postoji na tržištu“.
Međunarodna organizacija za standardizaciju je nezavisno, nevladino telo koje okuplja organizacije za standardizaciju iz 165 zemalja članica među kojima je i Srbija.
Novi ISO standard će se nadovezivati na britanski standard PAS 2060 koji je trenutno najpriznatiji reper. On će dati smernice za utvrđivanje uticaja projekata po pitanju emisije ugljen-dioksida i pritom će definisati odstupanja koja će biti dozvoljena.
Nedoumica oko značenja termina
Zabuna oko značenja ugljenične neutralnosti dovela je do brojnih primera zloupotreba ovog termina pri čemu kompanije iznose neutemeljene tvrdnje o ugljeničnom otisku svojih proizvoda ili zgrada.
I net-zero i ugljenična neutralnost podrazumevaju smanjenje emisija ugljenika koliko je god moguće. Ipak, ova dva pojma se često mešaju.
Pod terminom net-zero podrazumevaju se one zgrade koje moraju da aktivno uklanjaju gasove CO2 iz iz atmosfere. To se može uraditi pošumljavanjem ili uređajima za hvatanje i skladištenje ugljenika.
S druge strane, ugljenična neutralnost ne traži da objekti uklanjaju CO2 iz atmosfere već da se u njihovoj izgradnji koriste standardi obnovljive energije. To u stvari znači da ugljenično neutralna zgrada i dalje može da emituje CO2 u atmosferu, ali je pitanje koju količinu.
E2 portal
