Prema raspoloživim podacima, država Bosna i Hercegovina troši oko 20% svog BDP-a na energiju, što je, u poređenju sa 6,1 posto u SAD-u ili 4,75 posto u zemljama Evropske Unije, zaista velik procenat.
Iz perspektive energetske potrošnje, BiH je država sa veoma visokom energetskom neefikasnošću, ali istovremeno, posjeduje jedan od najznačajnijih potencijala za očuvanje energije u regiji i što bi moglo biti temelj daljnjeg ekonomskog razvoja, kao i stvaranje novog zaposlenja na osnovu poboljšanja mjera energetske efikasnosti u privatnom i javnom sektoru.
Prema najsvježijim dostupnim podacima, gotovo 20 posto bruto nacionalnog dohotka u Bosni i Hercegovini troši se na energiju.
Povećanje energetske efikasnosti se posmatra kao katalizator u rješavanju mnogih ekonomskih i društvenih pitanja. Energetska efikasnost daje pozitivne rezultate mnogim zainteresovanim stranama na raznim nivoima društva.
Pored toga što osigurava povećanje energetske sigurnosti, poboljšanje energetske efikasnosti, povećava poslovnu konkurentnost (uključujući mala i srednja preduzeća), smanjuje račune potrošača ali i lokalno zagađenje vazduha. Izuzetno je važno razumjeti da poboljšanje energetske efikasnosti nije samo cilj po sebi, već i sredstvo za postizanje drugih ciljeva.
Energetska efikasnost podrazumijeva niz mjera koje se preduzimaju s ciljem smanjenja potrošnje energije, uštede u troškovima i smanjenja emisija CO2, a koje, pritom, ne narušavaju uslove rada i života. Evropska unija je energetsku efikasnost istakla kao jedan od ključnih načina za postizanje ciljeva održivog razvoja. Upravo iz tih razloga nastala je strategija energetskog razvoja, čime Evropska unija postaje svjetski lider u borbi protiv klimatskih promjena.
Ciljevi novog okvira EU-a za klimu i energetiku za 2030. su smanjenje emisija stakleničkih plinova za 40 posto u odnosu na 1990. godinu. Obavezujući cilj je da, u cijelom EU-u, udio obnovljive energije bude najmanje 27 posto, novi ciljevi za politike energetske efikasnosti i sistem upravljanja, te niz novih pokazatelja radi osiguravanja konkurentnog i sigurnog energetskog sistema.
Bosna i Hercegovina je potpisivanjem Ugovora o uspostavi Energetske zajednice, kao i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, preuzela obavezu usklađivanja vlastitog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU te usvajanja evropskih direktiva i standarda u području energetike. Imajući ovo na umu, kao i prirodne potencijale BiH, očekivan je i porast interesa stranih investitora na ovom polju.
Ako se pogledaju prirodni resursi Bosne i Hercegovine (sunce, rijeke, biomasa od poljoprivrednog i životinjskog otpada, vjetar i sl.) jasno je da naša zemlja ima priliku da se istakne na ovom polju. Primjeri projekata koji se implementiraju u BiH upravo dokazuju neosporne prilike za održivi razvoj kada je u pitanju racionalno korištenje energije.
Jedan od odličnih primjera korištenja stranih investicija u energetsku efikasnost u Bosni i Hercegovini je projekat “Energetska efikasnost u BiH (Bosnia Energy Efficiency – BEEP)”. S ciljem ostvarenja energetske i ekonomske održivosti i procesa pridruživanja Evropskoj uniji, BiH je pristupila finansiranju projekta “Energetska efikasnost u BiH” iz kreditnih sredstava Svjetske banke, odnosno Međunarodne asocijacije za razvoj (IDA).
Radi se o najvećem projektu energetske efikasnosti u BiH, sa ukupnom vrijednošću od 32 miliona američkih dolara, od čega je Republici Srpskoj dodijeljeno 12,8 miliona američkih dolara.
Projekat ima za cilj uštedu energije, unapređenje komfora, smanjenje emisije CO2, kao i povećanje svijesti o energetskoj efikasnosti.
U okviru projekta biće obuhvaćeno više od 30 javnih objekata u Republici Srpskoj (škole, vrtići, bolnice,) u kojima će se implementirati mjere energetske efikasnosti. Projekat će istovremeno pružiti podršku i opredjeljenju Vlada za ispunjavanje obaveza iz Sporazuma energetske zajednice. Vlade su se po tom sporazumu obavezale da će preuzeti i implementirati relevantne direktive i propise EU iz oblasti energetske efikasnosti.
Ovaj projekat na dobar način ilustruje benefite kojima rezultira investiranje u energetsku efikasnost, poput smanjenja potrošnje energije i ostvarivanje ušteda, ali i doprinosom zaštiti životne sredine i otvaranju novih radnih mjesta.
