„Majstori“ umanjivanja faktura, štimanja i neizdavanja računa i prilično zastario sistem koji to omogućava. Otprilike tako ekonomisti ocjenjuju postojeću fiskalizaciju u Srbiji koja je u fazi izmjena i uvođenja novog, onlajn sistema, kakav je u planu i u Republici Srpskoj.
Istovremeno, po uzoru na onlajn model kakav godinama unazad koristi Hrvatska, na radikalne zahvate u oblasti fiskalnih kasa odlučila se i Crna Gora, pa ekonomisti procjenjuju da su se vlasti u regionu ozbiljno uhvatile u koštac sa poreskom politikom konačno svjesne šta nam svima zajedno radi siva ekonomija.
– Suština svega je rad na modernizaciji sistema kako bi se postigao što širi, poreski obuhvat i koliko-toliko suzbila siva ekonomija. Doduše, mi često slušamo da je poreska uprava povećala obim naplate, ali vrijeme je da se postavi jasan cilj i procenat do kojeg želimo da stignemo. Zato nam je, svakako, neophodan drugačiji sistem fiskalizacije – kaže Radojka Nikolić, glavna urednica magazina Ekonomist iz Beograda.
Problem sive ekonomije u prvi plan ističe i profesor ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić. Kaže da je ona u Srbiji dostigla 30 odsto BDP i da skoro ista brojka muči čitav region, piše BL portal.
– Veliki je problem što kod nas značajan broj ljudi koji ne plaća porez, od prodavaca koji ne izdaju račune, do onih koji su paušalci, a ne bi trebalo da budu, a naročito onih koji sada koriste duple kase i softvere. Javna je tajna da u kafićima i na splavovima postoje paralelni softveri – jedan daje realni promet i u njega malo ko ima uvid, a drugi služi da podatke o izdatim računima uputi državi. To u praksi znači da je, recimo, svako drugo-treće piće registrovano – kaže Savić. On podsjeća da “bježanje” od poreza nije nepoznanica ni u mnogo razvijenijim zemljama sa većom poreskom kulturom i da će uvijek biti onih koji će rizikovati.
– Pitanje kontrola i inspekcijskih organa, ali i kazni koje moraju biti ozbiljnije takođe je nešto čime se u reformi fiskalizacije treba pozabaviti. Činjenica je da niko ne može iskontrolisati 100 odsto prometa, ali ako nam novi, onlajn sistem pomogne da naplatu povećamo i za 20 odsto, to će biti veliki uspjeh – objašnjava Savić. Inspekcije su ključne čak i u tehnološki naprednijem sistemu kakav ima Hrvatska, kažu tamošnji ekonomisti, iako se pokazalo da nema toliko inspektora koliko ima onih koji “love u mutnom”.
– Nedavno smo bili u Crnoj Gori koja sada uvodi naš softver za fiskalizaciju. On je tehnološki daleko napredniji, direktno je povezan sa poreskom upravom i svaka transkacija se evidentira. Značajno je promijenio sliku fiskalizacije, ali neke rupe su ostale – kaže ekonomski analitičar iz Zagreba, Damir Novotny. Objašnjava da je sistem efikasniji kod “manjih” država sa manjim prometom i da bi se moglo očekivati da u Republici Srpskoj njegovi efekti budu još bolji nego u Hrvatskoj.
– Mi imamo problem što se dio prometa i dalje ne evidentira i što još ima onih koji račune ne izdaju. Prije svega, to se odnosi na male biznise, male restorane, jer ih je najteže kontrolisati, a uglavnom se radi o turizmu. Kad uzmete da turizam u Hrvatskoj čini više od 25 odsto BDP, jasno vam je zašto kažem da bi sistem poput našeg kod vas dao bolje rezultate – kaže Novotny. Određene “rupe” u hrvatskom sistemu pokazala je i analiza tamošnje fiskalizacije koju je radilo Udruženje ekonomista Republike Srpske -“SWOT”.
– I tamo su zabilježena povremena lažiranja i slanje podatka koji ne odgovaraju stvarnom prometu, jer ne postoji modul odnosno memorija koja bilježi sve transkacije i koja se ne može izbrisati. Koliko nam je poznato, onlajn sistem na kojem uz pomoć Svjetske banke radi Srbija, a koji bi trebalo da je identičan onom koji priprema i Republika Srpska, vjerovatno će biti poboljšan i dodatno modernizovan – kaže Saša Grabovac, izvršni direktor udruženja “SWOT”.
Prema nedavnim najavama iz Ministarstva finansija, Srpska bi do kraja godine trebalo da dobije novi zakon o fiskalizaciji, a do kraja naredne i novi, onlajn sistem koji će svaki fiskalni račun direktno proslijediti Poreskoj upravi.
Nova fiskalizacija koja ovog puta ide o trošku države, podrazumijeva da se bez prethodne komunikacije sa serverom uprave račun ne može ni izdati. Prve procjene govore da će takav sistem biti jednostavniji za obveznika i sigurniji za Poresku upravu.
