Intervju BRANKA MILJEVIĆ – Dokazivanje u arhitekturi dugo traje

RAZGOVARALA Maja Arsenović

S mladom arhitekticom Brankom Miljević razgovarali smo o obrazovanju i izazovima s kojim se mlade arhitekte suočavaju po završetku fakulteta, posebno u malim sredinama. Branka nam govori o svom iskustvu i viđenju rada na projektovanju objekata, kao i uređenju enterijera. Ona je arhitektonsko-građevinski fakultet završila prije tri godine, a nakon rada u nekoliko projektnih i građevinskih preduzeća, sa članovima porodice, koji se takođe bave tehničkim strukama, odlučila je da pokrene vlastiti biro.

DOM INFO: Za razliku od mnogih tvojih kolega ti si počela raditi odmah po završetku fakulteta. Gdje si sticala profesionalno iskustvo do sad?

MILJEVIĆ: Počela sam da radim odmah nakon diplomiranja i do sada sam radila u dva privatna preduzeća koja se bave projektovanjem i izgradnjom i u tim preduzećima sam sticala iskustvo u projektovanju i izradi projektne dokumentacije.

Odnedavno radim u vlastitom porodičnom preduzeću “Age inžinjering”. S obzirom na to da smo svi u porodici tehničkih struka i da se bavimo projektovanjem svako u svojoj oblasti, odlučili smo se da pokrenemo vlastito preduzeće, čija je osnovna djelatnost projektovanje i pružanje konsalting usluga.

DOM INFO: Na kojim projektima si radila do sada?

MILJEVIĆ: Imala sam priliku da radim samostalno ili kao saradnik na različitim vrstama projekata. Najviše sam radila na projektovanju jednoporodičnih i višeporodičnih stambenih i stambeno-poslovnih objekata, ali sam učestvovala i u projektovanju poslovnih i industrijskih objekata. Takođe sam se oprobala i u dizajnu enterijera.

DOM INFO: S obzirom na to koliko je arhitektura kompleksna, odgovorna i zahtjevna profesija, koliko elemenata nauke i umjetnosti u sebi sadrži, da li misliš da naše arhitektonske škole pružaju dovoljno znanja i prakse potrebne za dobar start mladih arhitekata? Da li imaš mentora i da li praktikuješ neke vidove neformalnog obrazovanja?

MILJEVIĆ: Arhitektura je spoj umjetnosti i inženjerstva, talenta i znanja. Na fakultetu se talenat i sklonost za umjetnost dopunjuju tehničkim znanjem, što je dobra osnova za rad budućih arhitekata. Kao i u drugim strukama, i u arhitekturi se proces obrazovanja nastavlja i poslije fakulteta. Naše arhitektonske škole pružaju dobru osnovu i dovoljno znanja, ali pravi rad i učenje počinje tek nakon završetka fakulteta. Dobar start mladih arhitekata zavisi od šanse koju će vam neki poslodavac pružiti. Mlade arhitekte često imaju velika očekivanja, kao što sam i sama imala, ali nakon nekoliko godina rada to sve dođe na svoje mjesto. Nemam klasičnog mentora, ali naravno da se posavjetujem sa starijim kolegama kad god imam priliku i vrlo je bitno za mlade inženjere da u projektnim i građevinskim preduzećima naiđu na iskusnije kolege koje su spremne da im pomognu i da ih uvedu u posao.

DOM INFO: Često se mlade arhitekte žale na nedostatak projekata. Koliko je teško dokazati se i doći do projekata?

MILJEVIĆ: Ekonomska situacija ostavlja veliki trag i u građevinskoj industriji, tako da posla nema dovoljno ni za iskusnije kolege. Dokazivanje u struci može dugo da traje i tu morate da iskusite i uspjeh i neuspjeh. S iskustvom sve postaje lakše, ali i kad se dokažete u radu do projekata se ne dolazi lako.

DOM INFO: Pretpostavljam da si radila projekte projektovanja i uređenja enterijera. U čemu se trenutno najviše pronalaziš?

MILJEVIĆ: Do sada sam radila nekoliko projekata uređenja enterijera i ono što mi se najviše dopada u ovoj oblasti jeste dizajniranje komada namještaja. Ipak, takvih poslova je malo i trenutno se više bavim projektovanjem nego uređenjem enterijera. U principu, ne opredjeljujem se ni za jednu oblast, već se trudim da se prilagodim zahtjevima tržišta.

DOM INFO: Koji ti je omiljeni materijal i zašto?

MILJEVIĆ: Omiljeni materijal mi je drvo zato što pruža velike oblikovne mogućnosti, kako u enterijeru, tako i u eksterijeru. To je za naše podneblje tradicionalni materijal i naši preci su ga upotrebljavali generacijama. Danas možemo lako da pratimo svjetske trendove u gradnji drvetom. To je materijal prošlosti i budućnosti, a mi ga ne koristimo u punom kapacitetu.

DOM INFO: S obzirom na to da si mlada arhitektica, tek na početku karijere, da li si već razvila svoju profesionalnu individualnost i autentičnost? Odnosno, kako bi opisala svoj autorski pristup?

MILJEVIĆ: Potrebno je mnogo iskustva u radu i mnogo urađenih projekata kako biste mogli da formirate individualan i autentičan stil. Uvijek pokušavam da napravim nešto novo, naravno u mjeri u kojoj materijali i pravila projektovanja to dozvoljavaju. Arhitekta rijetko kad u radu ima odriješene ruke i uglavnom je dosta ograničen zahtjevima investitora. Smatram da je najbitnije da svaki projekat odradim korektno i da investitor bude zadovoljan, a autentični stil će doći vremenom.

DOM INFO: Radiš u maloj sredini, ali neke velike arhitekte kažu da je mala sredina inspirativnija od velike i pogodnija za razvoj arhitekture, šta ti misliš o tome?

MILJEVIĆ: Teško je ocijeniti šta je bolje. Svaka sredina ima prednosti i mane. Manja sredina ima prednost što vas ljudi brzo upoznaju i vjerovatno ćete prije dobiti priliku da radite s obzirom na to da je i konkurencija manja. Ali i u manjoj sredini neko već radi tu i prije vas i sa aspekta dokazivanja dođete na isto. U većoj sredini teže je dobiti priliku, konkurencija je velika i nažalost veliki broj kolega je nezaposlen, što nije dobro za struku. U projektovanju, ako ne radite i niste u kondiciji, mnogo se teže uključiti u posao i raditi punim kapacitetom, a tržište pored znanja traži i brzinu i poštovanje rokova. Moje je mišljenje da nije toliko bitno da li se radi u manjoj ili većoj sredini, već da se što prije počne sticati iskustvo, što će nam naravno poslije omogućiti bolje reference, a time i bolje mogućnosti za zapošljavanje.

DOM INFO: Da li imaš iskustva u radu na niskobudžetnim projektima? Šta misliš da li je važno da se arhitekte i dizajneri obrazuju u ovom smjeru imajući u vidu našu društveno-ekonomsku situaciju?

MILJEVIĆ: Radila sam na nekoliko niskobudžetnih projekata, uglavnom na nivou idejnih rješenja. Potreba da se razvijaju niskobudžetni projekti objekata i namještaja je veoma aktuelna, pogotovo nakon majskih poplava. Ne znači da za niskobudžetne projekte treba manje znanja, naprotiv mnogo je teže raditi s ograničenim budžetom, a pritom postići da objekat ispunjava estetske i funkcionalne zahtjeve, a da istovremeno zadovoljava sve uslove bezbjednog i zdravog stanovanja.

DOM INFO: Da li imaš planova da se oprobaš u produkt dizajnu?

MILJEVIĆ: Produkt dizajn je svakako oblast u kojoj ću pokušati da se oprobam. Kao i u drugim oblastima, morate da pripremate proizvod dugo vremena kako bi krajnji rezultat bio kvalitetan. Kako se industrija kod nas bude razvijala, javljaće se i veća potreba za uslugama produkt dizajna, a potreba diktira da li ćemo da se razvijamo u tom smjeru.