BRANISLAV MITROVIĆ: Posebno mjesto za zid od kamena

RAZGOVARALA Maja Arsenović

Zgrada Uprave preduzeća “Hidroelektrane na Drini”, koju je projektovao arhitekta Branislav Mitrović, osvojila je treće mjesto na Međunarodnom takmičenju “CEMEX Building Award”, održanom u Meksiku. Višegradski projekat uglednog srbijanskog arhitekte istakao se među više od 700 projekata, od kojih mnogi nose potpis najboljih arhitektonskih biroa na svijetu. Gospodin Mitrović nam je otkrio čime se vodio pri osmišljavanju koncepta, kako doživljava rad u sklopu kompleksnog projekta u kojem se nalazi i ova zgrada Uprave, ali i svoje misli o savremenoj graditeljskoj praksi.

DOM INFO: Kakav arhitektonski stav ste zauzeli prilikom formiranja koncepta i izrade projekta zgrade Uprave preduzeća “Hidroelektrane na Drini”?

MITROVIĆ: Arhitektonski koncept se kristališe i formira analizom projektnog zadatka, zatečenog konteksta i ambijenta u kojem treba graditi budući objekat, a sve se to prelama kroz arhitektonsko iskustvo i graditeljski poriv koji nosimo u sebi.

DOM INFO: Odabrali ste kamen i drvo kao dominantne materijale. Za Vas je bilo važno da se primijene lokalni materijali, umijeće obrade i slaganja kamena svojstveno hercegovačkim majstorima. Da li ste zadovoljni rezultatom?

MITROVIĆ: Kamen i drvo smo birali u skladu sa sopstvenim projektantskim stavom i odnosom prema prirodnim, domaćim materijalima, a sve se to nekako poklapa sa globalno proklamovanom idejom održivog razvoja, ako je prihvatimo široko. Na takvu odluku je naročito uticala tradicija lokalnog građenja i prethodne odluke profesora Kusturice da gradi u drvetu (Drvengrad) i u kamenu (Kamengrad) Andrićgrad. Želeli smo da svojim arhitektonskim izrazom i vizijom istaknemo kvalitet i prednosti upotrebe lokalnih materijala, a tako doprinesemo njihovom novom čitanju.

DOM INFO: S obzirom na to da se radi o poslovnom objektu, kakva je organizacija prostora?

MITROVIĆ: Objekat je projektovan kao dvotrakt sa troetažnim centralnim prostorom, koji je osvetljen preko krovne lanterne. Geometrija parcele (romboid) omogućuje blago otvaranje traktova preko centralnog (pristupnog) hola, prema pretprostoru kuće – spoljnom natkrivenom tremu (ili loži), kroz koji se ukrštaju poprečni pešački tokovi (od mosta preko reke Rzav, do pasaža između Andrićevog i Njegoševog trga).

DOM INFO: Kako je na Vas uticala činjenica da se objekat nalazi u neposrednoj blizini građevine koja ima tako značajno mjesto u srpskoj istoriji i kulturi, kao i da će na jedan poseban način i postati dio te građevine?

MITROVIĆ: Most na Drini – stara Ćuprija iz Andrićeve sage, imala je pojavno nevidljiv, ali presudan uticaj na tok razmišljanja, projektovanja i konačno građenja ovog objekta. Kroz ceo proces se prožimaju: i istorija i literatura i usud porekla, arhitektura i arhikultura… sveprisutna hemija življenja i trajanja u ovim surovim prostorima.

DOM INFO: Šta mislite o konceptu Andrićgrada i svemu što je do sada napravljeno?

MITROVIĆ: Kusturica ima svoju viziju. On je dosledno sprovodi: Drvengrad, Andrićgrad… Kao arhitekta bih možda mnoge stvari uradio na drugi način, međutim, njegovo delovanje me podstiče da razmišljam šire od arhitekture: koji su sve aspekti delovanja ugrađeni u oblikovanje prostora, ambijenta, životnog okruženja… Njegova ideja bila je da rekonsturiše moguću istoriju ili pretpostavku istorije koja bi se desila na ovom delu Balkana bez turbulencija, ratova, konfesionalnih nesporazuma, okupatorskog prisustva, razaranja…

Da li se to postiže ovakvom arhitekturom ili kojom? Ako je jedan od ciljeva arhitekture život, on ga je vratio u ovu nedođiju. Ali sada, na tim prostorima – graničnim prostorima, imamo dinamičan život dve destinacije, od kojih je jedna bila u zaboravu (Višegrad), a druga je stvorena na livadi. Vitalnost, dinamika, kultura… u nekad potpuno pasivnom okruženju. To je postignuće prema kojem ne možemo da ostanemo ravnodušni i zaslužuje našu podršku, makar se i ne poklapali u viđenju arhitekture.

DOM INFO: Kao arhitekta koji posjeduje toliko nagrada, šta za Vas predstavlja treće mjesto na Međunarodnom takmičenju “CEMEX Building Award”? Da li znate kakva je bila konkurencija?

MITROVIĆ: Baš zbog konkurencije i broja radova (oko 700 u tri kategorije) mislim da je ovo jedna od meni lično najznačajnijih nagrada. Našem malom arhitektonskom birou (Mit-arh studio) čine posebnu čast nagrade poznatih svetskih biroa: prvo mesto u našoj kategoriji čuvenog engleskog arhitekte Čiperfilda i drugo jednog od najznačajnijih (a svakako najvećeg) nemačkih biroa Fon Gerken, Marg i partneri.

Arhitektonskim rečnikom govoreći, to znači da smo pozicionirani pored najznačajnijih iz prve garniture svetskih arhitekata. To je veliko ohrabrenje i podstrek i nama lično i sredini u kojoj je nastao ovaj objekat.

DOM INFO: S obzirom na to da ste iz Crne Gore, koliko je Vaša arhitektura obojena uticajima Mediterana?

MITROVIĆ: Impresije i senzacije detinjstva veoma utiču na razvoj i sazrevanje. Mediteran nosim u sebi (sa sobom) celog života. Paradoks je da na primorju, gde sam rođen, nisam imao prilike da gradim u kamenu. Moja je arhitektura tokom cele profesionalne karijere obeležene odnosom prema zidu i zidom kao značajnom temom istraživanja i analize.

Zid od kamena tu ima posebno mesto. Možda je to sudbina, a verovatno ima i neke više pravde ili nagrade za strpljenje da ovaj kameni zid (objekat) u Andrićgradu postavimo nizvodno od drevne ćuprije, te da mu uz pomoć majstora Radovana i njegove ekipe iz Hercegovine udahnemo život.

DOM INFO: S obzirom na to da ste htjeli postati slikar, izjavili ste da su Vas na arhitekturu nagovorili roditelji, koji nisu bili naklonjeni Vašoj ideji da upišete likovnu akademiju, kako ta neispunjena želja za slikarstvom utiče na Vaš pristup i proces stvaralaštva? Da li postoji neki projekat na kojem Vam je posebno značila sinergija različitih kreativnih disciplina kojima ste naklonjeni?

MITROVIĆ: Dilema oko (u vezi) buduće profesije je prelomni trenutak i najveća drama u tom uzrastu. Nerealizovana namera nas kasnije prati kroz život kao neispunjena želja i nezaobilazno kajanje koje tinja u nama.

Mislim da su tragovi sklonosti ka likovnom, ako sam stvarno imao te talente, prisutni kroz arhitekturu kojom sam se kasnije bavio. Aspekt likovnosti mislim da je veoma prisutan u mojim objektima.

Teško mi je da izdvojim jedan objekat. Međutim, postoje objekti koji su međaši i koji karakterišu neke periode ili način razmišljanja: stambena zgrada u Užicu, Likovna akademija, “Cepter”, stambeni objekat u Kumanovskoj u Beogradu, hotel “Centar” u Novom Sadu…

DOM INFO: Kao arhitekta koji ima bogato iskustvo u više oblasti struke, kako biste opisali današnji odnos prema životnom prostoru? Da li ste zadovoljni aktuelnom graditeljskom praksom?

MITROVIĆ: Danas je na globalnom planu sve brže i dinamičnije. Svet (oko nas) postaje kaleidoskop slika, beskonačna traka u neprekidnom pokretu. Ako u toj mašineriji neki zamajac zariba, sistem ga proguta i nastavlja svoj ubrzani tok. Tako i arhitektura. Na školama arhitekture uvođenjem tzv. Bolonje uselila se brzina, praksa, pragmatičnost, računari, vizuelizacija… Čini se da je sada primarna pojavnost, slika, forma… Mislim da je istinsko promišljanje, “življenje” i razumevanje prostora potisnuto u drugi plan procesa projektovanja. Možda je prethodno moja primarna impresija. Voleo bih da nisam u pravu.

Kada govorimo o savremenoj graditeljskoj praksi kod nas u našoj sredini, ili bližem okruženju, imao bih dosta primedbi. Moje mišljenje je da bi trebalo da se projektuje i gradi bolje. Možda je to delimično i posledica odnosa društva (naše sredine) prema arhitekturi, na svim nivoima i kod svih segmenata.

DOM INFO: Jednom prilikom ste rekli da se “arhitektura davi u kiču”. Od čega početi da se stane na kraj širenju arhitekture u kiča? Da li u ovim društveno-ekonomskim uslovima postoji realni ambijent za gradnju autentičnih objekata, njihovu kultivaciju i promociju?

MITROVIĆ: Lošu arhitekturu i kič koji je prati treba lečiti sistematski. Sve kreće od sredine, od društva, njegove zrelosti, te i ekonomskih uslova. Mi, nažalost, danas živimo u okruženju koje ne prepoznaje kvalitetnu arhitekturu. Na putu formiranja povoljnog ambijenta za arhitekturu, treba prvo poći od arhitektonskog obrazovanja i tu napraviti ozbiljnu analizu trenutne situacije. Podizanjem nivoa kvaliteta struke sužava se prostor za lošu arhitekturu. Kako stvari trenutno stoje u našoj sredini, to će biti težak i neizvestan projekat za budućnost.

DOM INFO: Koji su osnovni principi, znanja i vještine koje bi studenti i mlade arhitekte trebalo da uče da bi se uspješno snalazili na tržištu i u praktičnom radu?

MITROVIĆ: Teško je to formulisati, jer ima mnogo činilaca koji su veoma bitni kod formiranja određenog profesionalnog (arhitektonskog) profila. Ako izuzmemo osnovne zanatske i stručne komponente, mislim da su lična etika, moral i obrazovni profil veoma značajni u formiranju jednog arhitekte. Na kraju, odnosno na početku i pre svega: rad, rad i samo rad. Kada me neko pita u vezi s talentom, ja vam ne mogu odgovoriti sa sigurnošću da li ga ja imam, ali sam veoma siguran da sam celog života u neprekidnom kontinuitetu težački prilježno radio u arhitekturi. Ako sve to iskreno ugradimo u proces formiranja prostora arhitekture, onda imamo veće šanse da se snađemo u ovim turbulentnim profesionalnim vremenima. Jer danas je arhitektonsko tržište bremenito opterećeno svim nevoljama koje prate naše društvo pa će osim arhitektonskog angažmana biti potrebno mnogo društvenog angažovanja, građanske hrabrosti, etike i morala da se stvori bolji profesionalni ambijent.

DOM INFO: S obzirom na nepovoljne uslove na domaćem tržištu, kako zadržati slobodu i integritet u radu?

MITROVIĆ: U periodima nepovoljnih uslova na arhitektonskom tržištu, slično aktuelnom trenutku, kada želite da izbegnete diskontinuitet u profesionalnom delovanju, nalazimo alternativna polja rada u profesiji. U takvom periodu sam prenosio težište rada na arhitektonske konkurse, koji su u mojoj arhitektonskoj praksi inače veoma značajan sistem rada. Prema mom mišljenju, arhitektonski konkursi su dinamičan poligon istraživanja arhitekture, gde imate potpunu autonomiju i slobodu odluke u promociji novih i radikalnih ideja. Kroz takav rad se formuliše sopstvena hijerarhija vrednosti, koja ima javnu, stručnu proveru. To je bilo nezaobilazno i nenadnoknadivo iskustvo i veoma važno za moj arhitektonski put i profil.