Solarni koncentratori koji mogu da omoguće besplatno grijanje za cijelu Srbiju, bežični prenos struje, dobijanje pitke vode iz morske, nafte iz biomase, tvrdi profesor Vladan Petrović.
U Badnjevcu, nadomak Kragujevca, na svom imanju, na dva hektara, postavio je sunčeve koncentratore kako bi na praktičnom primjeru dokazao da je besplatno grijanje moguće, piše Sputnik.
On kaže da su ga posjećivali mnogi zvaničnici ali konkretnog dogovora nije bilo.
U međuvremenu, potencijal projekta prepoznala je firma iz Norveške koja je sa profesorom zaključila ugovor.
„Potpisao sam ugovor sa velikom kompanijom koja radi plutajuća ostrva. Oni u Monaku treba da realizuju veliki projekat, investiciju vrijednu milijardu evra, za koju je potrebna solarna energija. Zainteresovani su za ovu tehnologiju i sve što je sa tim povezano žele da razvijaju“, kaže Petrović.
Profesor objašnjava da jedini u svijetu ima tehnologiju za proizvodnju struje iz sunčeve energije 365 dana, svih 24 sata svakog dana.
„Razvili smo i postupak za desalinizaciju morske vode gdje je potrošnja energije relativno mala, tako što se otpadna toplota iz solarnog sistema koristi za desolinizaciju morske vode. Tako može da se dobije hiljade kubika pitke vode iz morske vode i proizvodnja struje 365 dana“.
On tvrdi da bi na osnovu njegovog projekta sve toplane u Srbiji mogle da se snabdjevaju besplatnom sunčevom energijom.
„Zračenje Sunca u Srbiji je otprilike 0,6 kilovata po kvadratu. Pošto je u hektaru zemlje 10.000 kvadrata, dakle 6.000 kilovata, od 2.000 sati Sunca u Srbiji, dobijate 12 miliona kilovat časova sunčeve energije po hektaru. Moji koncentratori u Badnjevcu kod Kragujevca razvijaju temperaturu od 1.700 stepeni. Ali ako vam treba niska temperatura, možete da akumulirate energiju iz zemlje. Akumulirate 12 miliona kilovat časova, od toga 20 odsto izgubite, deset miliona kilovat časova vam ostaje. Tako možete da grijete 1.500 stanova po hektaru.“
Petrović kaže da za pokretanje tog sistema nisu potrebna velika ulaganja i ističe da je u Badnjevcu akumulator toplote koji fantastično funkcioniše i koji akumulira 400 kilovat časova po kubiku.
„U svetu se proizvodi 80 do 100 kilovat časova po kubiku. I takav akumulator košta 130 evra po kilovat času, a ovo rješenje košta 0,3 evra. Za to je zainteresovana firma iz Drezdena, dok u Srbiji nije bilo interesovanja. Njemci su shvatili da na osnovu akumulatora toplote može da se koristi energija iz vjetra i da se tako griju čitavi gradovi.“
Petrović smatra da Srbija nije zainteresovana za ove revolucionarne projekte zbog nekompetentnosti, da ljudi koji odlučuju nemaju dovoljno znanja iz ove oblasti.
Petrović je u Srbiji završio Mašinski fakultet i radio kao profesor u Tehničkoj školi u Kragujevcu, bio je potpredsjednik „Goše“, a zatim je postao tehnički direktor kragujevačke firme „Romanija“. Davne 1972. godine otišao je u Frankfurt gdje je za šest mjeseci postao šef „Manesmanove“ ispostave u Manhajmu. Bio je i šef razvoja inženjeringa u koncernu „Krup“ u Esenu. Za dvije godine je doktorirao u Ahenu. Napisao je 55 naučnih radova, a ima i 36 patenata. U Srbiju se vratio 1998. godine i u Kragujevcu otvorio firmu „Alternativne energije“ u kojoj radi na proizvodnji solarne, geotermalne i energije vjetra.
(Sputnik)
