“Samit energetike Trebinje” /SET/ treba da bude prilika za definisanje pravaca budućeg razvoja energetskog sektora i učvršćivanja saradnje u regionu, rekao je danas pomoćnik ministra rudarstva i energetike Srbije Milan Aleksić.
On je na otvaranju Samita izrazio nadu da će razmjena znanja, ideja i iskustava tokom panela i diskusija doprinijeti nastanku novih rješenja, ali i ponovo pokrenuti projekte koji su dugo u planu.
“Ovaj samit okuplja lidere u regionu u energetskom sektoru s ciljem razmene iskustava, ideja i strategija upravljanja koji doprinose energetskoj bezbednosti i tranziciji na čistim izvorima energije”, naveo je Aleksić.
On je rekao da je Srbija prethodne godine počela novu etapu u razvoju energetskog sektora usvajanjem Nacionalnog energetsko-klimatskog plana za period od 2030. sa projekcijama do 2050. godine.
Ovim je, kaže Aleksić, definisana mapa puta u procesu energetske tranzicije u skladu sa imperativom dekarbonizacije, a najznačajnije promjene predviđene su u načinu proizvodnje električne energije.
“Ambicija je da do kraja decenije obezbijedimo 3,5 gigavata zelene energije iz solarnih i vetro elektrana, što znači da će skoro svaki drugi megavat proizvoden električne energije biti iz obnovljive energije”, rekao je Aleksić.
On je istakao da će “Elektroprivreda Srbije” do kraja 2028. godine izgraditi i jedan gigavat samobalansiranih solarnih elektrana sa baterijskim skladištima, što je najveći projekat u oblasti obnovljivih izvora energije u Evropi.
Aleksić je dodao da u trenutnim uslovima povećanja proizvodnje energije iz obnovljivih izvora treba obezbijediti i povećanje kapaciteta za balansiranje, što će Srbija obezbijediti izgradnjom novih reverzibilnih hidroelektrana, među kojima su najznačajnije “Bistrica” i “Đerdap tri”.
“Za potpuni izlazak iz fosilnih goriva, što je i vizija energetskog sektora do 2050. godine treba obezbediti baznu energiju, zbog čega smo sagledali mogućnost uvođenja nuklearne energije. Izmenama Zakona o energetici prošle godine ukinuta je zabrana za izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji koja je postojala od 1989. godine”, podsjetio je Aleksić.
Prema njegovim riječima, osim održivog razvoja energetskog sektora važna je i socijalna komponenta, koja podrazumijeva da energetsku tranziciju treba planirati odgovorno prema zaposlenima u lokalnim zajednicama koje zavise od energetske i rudarske industrije.
“Do kraja godine usvojićemo akcioni plan za pravednu tranziciju, ali će nam biti neophodan pristup finansijskim fondovima EU imajući u vidu da smo se kao i države članice obavezali na te ciljeve”, zaključio je Aleksić.
(Srna)
